• Revija za ljubitelje prirode “Zov”:
  Možete li nam reći, koje organizacione promene treba da sprovede LSS pre pridruživanja EU, da li će tada biti obavezna privatizacija, ili će lovištem kao i do sada moći da gazduju udruženja građana?
  
  
• Mr. Dieter Schramm:
  To je političko pitanje. Kao što sam ranije rekao, CIC nije politička organizacija. Mi smo nezavisna i nepolitička organizacija. Mi savetujemo Vlade država, i samo u tom kontekstu mogu vam dati odgovor. Odgovor je pre svega baziran na divljači samoj po sebi. Naš moto na Generalnoj Skupštini CIC u Bukureštu bio je “Divljač ne poznaje granice.” To takođe znači da divljač ne zanima da li je u pitanju privatno ili državno vlasništvo. Mi veoma snažno zatupamo stav da lovačka organizacija koja ima eksperte i koja zna kako, obavezno bude uključena u proces donošenja odluka.

  To je kao kada biste lekaru počeli da govorite kako treba da leči pacijenta -lekar bi se samo nasmejao. Isto tako, ako hoćete farmeru da kažete šta bi trebalo da radi, farmer bi vam rekao: “Izvinite, ali ja sam ekspert!” S druge strane, mnogi ljudi misle da mogu lovcima da govore šta bi trebalo da čine. Gazdovanje divljači je veština, vičnost, ekspertiza i nešto što zahteva puno znanja kako se i zašto radi, kao i mnogo potrebnog iskustva. Mudra uprava je ona koja poseduje znanje, koja poseduje stručnjake i zna kako treba da se radi.

  Prema tome, odgovor je, nezavisno od privatizacije i bez obzira da li je lovište državno ili privatno vlasništvo, u svakom slučaju gazdovanje divljači mora biti koordinirano i sve se mora odvijati pod okriljem stručnjaka.

• Dnevni list, “Večernje novosti”:
  U poslednje vreme sve su učestalije optužbe koje dolaze od raznih udruženja za zaštitu životinja. Da li se možda razmišlja da se u nekim vrstama lova ubojiti patroni zamene sa omamljujućim?
  
  
• Mr. Dieter Schramm:
  To je pitanje za poštovanje. Ovo pitanje je posledica jake propagande koja je veoma popularna poslednjih godina i koja govori “...vi nećete ubiti...” i potiče od grupa koje vrše pritisak.

  Međutim, u vezi sa ovim, odlučeno je u Konvenciji o biodiverzitetu i to od strane 188 zemalja sveta. Pomenutih 188 zemalja je 2004. godine potpisalo Konvenciju o biodiverzitetu sa principima i smernicama održivog razvoja. Vlada Republike Srbije je takođe potpisnik ove konvencije.

  Tako da je pitanje koje pokreću izvesne grupe koje govore, “...vi nećete ubiti...”, više moralno i filozofsko pitanje. Međutim, to više nije praktično pitanje.

  Imao sam veoma mnogo prilika da razgovaram o tom pitanju sa mnogim važnim i časnim ljudima. To su ljudi koji ne jedu meso -vegetarijanci. Razgovarao sam i sa ljudima koji u ishrani osim mesa čak ne koriste ni bilo kakve životinjske proizvode -veganiansi.

  Ipak, mislim da ne možete ubediti ljude u Srbiji da ne jedu meso, pre svega zato što smo mi kao ljudska bića u ishrani omnivore -jedemo sve. Mogao bih da odem u veoma dugu i duboku filozofsku raspravu u vezi sa ovim pitanjem, ali odgovarajući na vaše pitanje mogu samo da kažem, da mi znamo da te grupe postoje, da znamo da neke od njih poseduju mnogo novca i da uz pomoć medija, naravno, imaju šansu da utiču na ljude.

  Međutim, ako pogledate celu sliku, apsolutna većina ljudi u Srbiji i u svetu prihvata principe održivog korišćenja. Vi znate da ta rečenica “...ne ubij...” dolazi iz Biblije i upućena je pre svega ljudima, odnosi se na ljude, a ne na životinje.

  U svakom slučaju u Bibliji možete da pročitate i da će jagnje biti žrtvovano. To nije pitanje dobijanja podrške većine za to, već je to pitanje demokratskih sloboda. Svako ima pravo da glasno izgovori sopstveno mišljenje.

  I tu dolazimo do veoma interesantnog efekta. Antilovci kažu, u redu je, prihvatamo da ubiješ svinju, zato što svinja pravi štetu farmeru. Ali, ne prihvatamo da ubiješ jadnog bambija. Od kada je Walt Disney napravio bambija, bambi se doživljava kao ljudsko biće. On se smeje, plače, priča, misli.

  U mislima naše dece koja su rasla sa njim u XX veku, to očigledno znači da tako divna životinja koja govori, apsolutno nikada ne može biti ubijena. Prema tome i dan danas postoje milioni dece koja čvrsto veruju da bambi ne sme biti ubijen, odnosno da mora biti zaštićen.

  Ako se vratimo na malopređašnje pitanje o novim trendovima u lovstvu, dolazimo do toga da je najvažnije obrazovanje i uputstvo za mlade ljude, koji treba da imaju pravilan odnos prema tim pitanjima i ispravna saznanja o tome šta se dešava u prirodi.

  Postoji još jedna veoma interesantna rezolucija koja je usvojena 2004. godine, u Bangkoku (Tajland), na Generalnoj Skupštini IUCN -Svetske unije za zaštitu prirode, koju sam pomenuo ranije kao glavnu organizaciju u očuvanju prirode. Tom prilikom je usvojena rezolucija koja govori o tome da lov kao rekreativna aktivnost, strast i uživanje ima pozitivan doprinos u očuvanju prirode.

  Veoma je jednostavno. I kao lovac i kao ljubavnik u svojoj porodici, mislim da je glupo da me pitate da li vodim ljubav sa svojom ženom iz ekonomskih razloga ili zato što želim decu. Činim to iz ljubavi, strasti i veoma jakih emocija. To je zapravo istorija ljudskog razvoja duga dva miliona godina, još od pojave homo erectusa i nalazi se u našim genima. Poslednje naučne ekspertize kazuju da imamo oko 40 – 45 gena, jedan je za materinski instinkt, jedan je za instinkt opstanka, jedan je za instinkt seksa ali postoji i jedan za instinkt lova. Svako ko je bar malo čitao filozofiju, zna da su od Kanta do Platona, svi naši filozofi -pri čemu podrazumevam pre svega zapadni svet, otkrili da imamo nešto urođeno što nas vodi ka tome da pokušavamo da dobijamo i koristimo prirodna bogatstva. Ako sam biznismen, želim da budem uspešan. Ako sam profesor, želim da moja teorija bude usvojena. Ako sam doktor, želim da moja operacija bude uspešna i da pacijent preživi. Ako sam lovac, želim svoju lovinu. I kao što sam rekao na početku, to je filozofija o kojoj možemo da pričamo uz čašu vina, satima.

• Dnevni list “Politika”:
  Da li to što je CIC volonterska organizacija, sprečava CIC da aktivnije povede kampanju kako bi prikazao svoju ulogu u očuvanju prirode pre svega, a tek potom i svoju ulogu u lovstvu?
  
  
• Mr. Dieter Schramm:
  Veoma grešite. Već sam na početku rekao da možda nismo sasvim prešli u vodeću poziciju koju CIC ima kroz napore koje čini u ovoj oblasti, ali ne govori se ovde o zaštiti, ovde se govori pre svega o očuvanju. Na žalost, ja se slažem da to nije dovoljno za javnost, ne može više da se uradi zato što javnost zahteva medije, odnosno kupovinu televizijskog vremena. Ne zaboravite da CIC radi u okviru programa UN za očuvanje životne sredine, takođe radimo i u programu UN za održivi razvoj, radimo na mnogobrojnim međunarodnim konvencijama kao što su Međunarodne konvencije Bon, Bern i Ramsar koje se pre svega odnose na očuvanje prirode i očuvanje vrsta. Upravo zbog našeg volonterskog statusa, mi nismo plaćeni od strane raznih grupa. Ali smo pored toga, na međunarodnom nivou veoma uspešno radili tokom poslednjih 80 godina. Zato donošenje Konvencije o biodiverzitetu i Rezolucije IUCN iz Bangkoka, koju sam ranije pomenuo, ne bi bilo moguće bez nas.
  
  
• Dnevni list “Blic”:
  Da li CIC može da povede aktivniju kampanju, i suprostavi se raznim agresivnim kampanjama tzv. “zelenih” protiv lova i lovstva?
  Da li je volonterski status funkcionera CIC i nedostatak sredstava u tom smislu prepreka u tome?
  
  
• Mr. Dieter Schramm:
  
  Tačno je da postoji nedostatak sredstava i da podvučem koliko je važno vaše pitanje, daću vam jedan primer. U USA postoji jedna organizacija koja se zove “The Human Society of USA”. Ona broji 10 miliona članova. Svaki član plaća 10 dolara, što čini budžet od 100 miliona dolara. Mi ne znamo tačne brojke, ali imamo neke procene. Ako pretpostavimo da 60% od te sume odlazi u džepove organizatora, ipak ostaje još 40 miliona dolara za propagandu i za najrazličitije kampanje. Sa druge strane, postoji još jedna organizacija koja se zove “People for the Ethics Treatment of the Animals” ili skraćeno PETA. Oni takođe poseduju budžet od 70 miliona dolara godišnje. Obe organizacije su apsolutno vegetarijanske i nisu samo protiv lova već i protiv ribolova. U Engleskoj su objavili poster na kome je prikazan maleni pas ulovljen na udicu.

  Ono što nama treba je vaša podrška i razumevanje medija koji treba da nam pomognu u aktivnostima za bolje razumevanje prirode. Upravo je to ono što nam treba -vaša pomoć, pomoć medija.

  CIC predstavlja, uključujući i američke lovce, negde oko 30 miliona lovaca širom sveta. Svi su oni pre svega ličnosti i imaju u svojim organizacijama lokalne aktivnosti i lokalne probleme. Naš cilj je da koordiniramo i pomažemo, želimo da dobijemo slične kampanje i strategiju organizovanu od strane lovačkih organizacija u svim zemljama, kako bi se sve pokrilo kako treba. Vi to radite u Lovačkom savezu Srbije, i ja sam imao priliku da gledam vaš edukativni video materijal. Postoje mnoge zemlje koje to takođe rade, kao na primer Finska, Hrvatska, Kanada i USA, ali znate, to nije senzacionalno. Senzacionalno je ako ste grupa koja vrši pritisak, ako napadate nekoga, ako imate neprijatelje. Naš problem je što mi ne stvaramo nepijatelje, tako da za medije ustvari nismo dovoljno interesantni.

• LSS:
  Molim vas, recite nam kakvo je stanje lovstva u međunarodnim razmerama?
  
  
• Mr. Dieter Schramm:
  Uopšteno govoreći, to je ono što nas dovodi da budemo zajedno. To je toliko široko pitanje i u odgovoru je sadržano sve ono što sam do sada pokušao objasniti.
  
  
• LSS:
  Recite nam nešto o odnosu zemalja i Vlada evropskih država prema pitanjima lovstva. Kakva su vaša saznanja u tom pogledu?
  
  
• Mr. Dieter Schramm:
  Svako pitanje koje se odnosi na korišćenje prirodnih bogatstava, naročito korišćenje divljači, mora biti regulisano.
  Pre nekoliko dana, pozvao me je predstavnik Turske delegacije, Ministar poljoprivrede, koji predstavlja Tursku kao državu članicu u CIC. Trebalo je da prisustvuje parlamentarnom zasedanju na kome je turski parlament dao dozvolu nekim grupama koje vrše pritisak da govore. To je bila politička igra jedne politike protiv druge politike i zloupotreba nekih principa. Pored svega, uspeli smo da pomognemo našem ministru u jednoj direktnoj, ad hoc akciji. Uspeli smo da mu dostavimo onoliko informacija koliko smo mogli o međunarodnoj slici, kako bismo pomogli u raspravi o važnim pitanjima lovstva i pre svega gazdovanja divljači. Ministar je bio zadovoljan, bio je veoma elokventan, preokrenuo je situaciju i napustio zasedanje kao pobednik. To su problemi koji se svakodnevno dešavaju.

  Kada je u Rumuniji došlo do promene Vlade, to je pogodilo i divljač. Zato što nova Vlada predstavlja političku opoziciju prethodnoj Vladi i predložila je da se promene neki zakoni, samo zato što ih je donela prethodna Vlada. Mi pokušavamo da pomognemo našim prijateljima u Lovno ribolovnom savezu Rumunije da balansiraju u takvom stanju, jer mi ne govorimo iz svog stomaka kao što govore razne grupe koje vrše pritisak. Mi svoje tvrdnje zasnivamo na naučnim činjenicima, znajući da je biologija divljači veoma važna nauka.

• LSS:
  Molim vas, da nam kažete nešto o odnosu između lovstva i očuvanja prirode i o tome koliko lovci čine na unapređenju stanišnih uslova, pre svega divljači?

• Mr. Dieter Schramm:
  To je kao na farmi. Farmer svakodnevno unapređuje uslove života na svojoj farmi.
  Lovci čine zaista mnogo na unapređenju stanišnih uslova divljači. Procenjeno je da samo Kanada potroši više od 380 miliona dolara na unapređenje stanišnih uslova. To je novac poreskih obveznika.

• LSS:
  Molim vas da nam za kraj ovog razgovora kažete kako doživljavate globalnu budućnost lovstva?

• Mr. Dieter Schramm:
  Prvi put tu budućnost vidim veoma, veoma pozitivno. Kao što sam prethodno pokušao objasniti, međunarodna zajednica je prihvatila principe lova, pri tome govorim o zakonitom, ispravnom lovu, kao osnovi svakog očuvanja. Sve je veoma prosto, jer mi lovci plaćamo sve ono što uradimo.

  Navešću vam jedan primer. U kantonu Bern u Švajcarskoj, održan je plebiscit -da se lov stavi izvan zakona i da se zaustavi svaki lov. Međutim, bila je to velika lovačka pobeda. Osim za poreske obveznike, koji su morali da plate tu pobedu. Gazdovanje divljači u kantonu Bern je kao i ranije, dobro je kao i uvek i tu se ništa nije promenilo. Ipak, svi poreski obveznici morali su da plate nešto što su lovci već prethodno platili. U svemu tome, od jednog policajca su u šali tražili da se popne negde na planinu i da puca. Policajac se glasno zapitao: “... zar da idem u četiri sata ujutru na neku vršku čuku, dok napolju pada kiša, čemu to? Trebao bih biti lud da to uradim, to jedino rade lovci...”
  Hvala na strpljenju.

• LSS:
  Hvala vam.

  [JUN 2005.]

                                                                                    povratak na vrh strane

Lovački Savez Srbije

PRESS KONFERENCIJA